Naj­bo­lji na­čin da se pod­stak­ne in­ven­tiv­nost kod mla­dih lju­di u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji je da se na­pra­ve zna­čaj­na ula­ga­nja u do­bre ško­le, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” ame­rič­ki eko­no­mi­sta i do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de Erik Ma­skin.
No­be­lo­vu na­gra­du, ko­ja mu je sve­ča­no uru­če­na na ce­re­mo­ni­ji u de­cem­bru 2007.go­di­ne, do­bio je za ra­do­ve u obla­sti te­o­ri­je ko­ja ob­ja­šnja­va si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma tr­ži­šte funk­ci­o­ni­še, od­no­sno ne funk­ci­o­ni­še,.
Pi­ta­nja Ma­ski­nu do­sta­vio je prof.dr Velj­ko Mi­lu­ti­no­vić, a ču­ve­ni ame­rič­ki eko­no­mi­sta ka­že da je obez­bi­je­dio kri­te­ri­jum za od­re­đi­va­nje ko­ji dru­štve­ni ci­lje­vi mo­gu bi­ti im­ple­men­ti­ra­ni me­ha­ni­zmi­ma, a ko­ji ne mo­gu.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje šta ma­le ze­mlje, po­put Cr­ne Go­re ili Sr­bi­je, tre­ba da uči­ne da po­ja­ča­ju in­ven­tiv­nost i kre­a­tiv­nost me­đu mla­di­ma, Erik Ma­skin je ka­zao da tre­ba ula­ga­ti u do­bre ško­le.
– Mi­slim da je naj­bo­lji na­čin da se pod­stak­ne in­ven­tiv­nost kod mla­dih lju­di u Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji onaj ko­jim se mo­že pod­sta­ći in­ven­tiv­nost bi­lo gdje dru­go – na­pra­vi­te zna­čaj­na ula­ga­nja u do­bre ško­le – re­kao je Ma­skin.
Go­vo­re­ći o to­me ko­ji je bio glav­ni ka­ta­li­za­tor ko­ji je omo­gu­ćio da se pro­na­la­zak de­si u slu­ča­ju ot­kri­ća ko­je mu je do­ni­je­lo No­be­lo­vu na­gra­du, on je re­kao da je uspio da od­re­di ko­ji ci­lje­vi mo­gu bi­ti im­ple­men­ti­ra­ni me­ha­ni­zmi­ma.
– Moj rad je bio ve­zan za di­zajn me­ha­ni­za­ma, ogra­nak eko­no­mi­je gdje se pro­u­ča­va ka­ko je po­treb­no di­zaj­ni­ra­ti in­sti­tu­ci­je za po­sti­za­nje dru­štve­nih ci­lje­va. Ono što sam ura­dio je da sam obez­bi­je­dio kri­te­ri­jum za od­re­đi­va­nje ko­ji ci­lje­vi mo­gu bi­ti im­ple­men­ti­ra­ni me­ha­ni­zmi­ma a ko­ji ne mo­gu. Ot­krio sam ovaj kri­te­ri­jum is­pro­ba­va­ju­ći pu­no pri­mje­ra i za­tim pre­po­zna­va­ju­ći ša­blon – ob­ja­snio je Ma­skin.
Na je­sen 2007.go­di­ne ob­ja­vlje­no je da su ame­rič­ki eko­no­mi­sti Le­o­nid Har­vic, Erik Ma­skin i Ro­džer Ma­jer­son do­bi­li No­be­lo­vu na­gra­du za eko­no­mi­ju. Tro­ji­ca do­bit­ni­ka po­sta­vi­li su osno­ve te­o­ri­je od­lu­či­va­nja i stra­te­ške ma­ni­pu­la­ci­je ko­ja pred­sta­vlja cen­tral­nu tač­ku sa­vre­me­ne eko­nom­ske i po­li­tič­ke na­u­ke, što je ta­da zva­nič­no sa­op­šti­la Šved­ska kra­ljev­ska aka­de­mi­ja na­u­ka. Oni su po­lo­ži­li osno­vu te­o­ri­je me­ha­nič­kog di­zaj­na, ko­ja omo­gu­ća­va eko­no­mi­sti­ma da ana­li­zi­ra­ju ko­ji tr­ži­šni si­ste­mi funk­ci­o­ni­šu do­bro, a ko­ji lo­še.
Aka­de­mi­ja je na­ve­la da ta te­o­ri­ja igra jed­nu od ključ­nih ulo­ga u mno­gim obla­sti­ma eko­no­mi­je i u dje­lo­vi­ma po­li­tič­kih na­u­ka.
Nji­ho­va is­tra­ži­va­nja su po­mo­gla da se ob­ja­sni me­ha­ni­zam i pro­ces do­no­še­nja od­lu­ka u eko­nom­skim tran­sak­ci­ja­ma, kao na pri­mjer, ka­ko će po­li­se za osi­gu­ra­nje ži­vo­ta obez­bi­je­di­ti naj­bo­lje po­kri­će, a bez zlo­u­po­tre­ba. Ta tro­ji­ca na­uč­ni­ka su, za­pra­vo, po­čev od 1960. go­di­ne, pro­u­ča­va­li ka­ko te­o­ri­ja iga­ra mo­že po­mo­ći u od­re­đi­va­nju naj­bo­ljeg, naj­e­fi­ka­sni­jeg me­to­da za ko­ri­šće­nje iz­vo­ra ko­ri­snih in­for­ma­ci­ja, uklju­ču­ju­ći pod­sti­ca­nje onih ko­ji na to­me ra­de. Ma­skin je u vri­je­me do­dje­le na­gra­de bio pro­fe­sor na In­sti­tu­tu za pri­mi­je­nje­ne na­u­ke na Prin­sto­nu.
On je ne­dav­no do­spio u fo­kus me­di­ja zbog prog­no­ze da bi eko­nom­ska po­li­ti­ka no­ve ame­rič­ke ad­min­stra­ci­je, ko­ja je na­ja­vi­la ve­li­ku de­re­gu­la­ci­ju Vol­stri­ta, mo­gla da ubr­za do­la­zak no­ve glo­bal­ne fi­nan­sij­ske kri­ze.
– Ako sa­da­šnja ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja od­lu­či da ola­ba­vi po­sto­je­ća pra­vi­la, kri­za je sve vje­ro­vat­ni­ja – uka­zao je Ma­skin.
M.V.


Pre­po­zna­ti ve­ze iz­me­đu raz­li­či­tih ide­ja

Na pi­ta­nje ka­ko de­fi­ni­še in­ven­tiv­nost i kre­a­tiv­nost, Ma­skin je re­kao da je to spo­sob­nost pre­po­zna­va­nja pret­hod­no ne­vi­dlji­ve ve­ze.
– In­ven­tiv­nost/kre­a­tiv­nost u na­u­ci je spo­sob­nost pre­po­zna­va­nja pret­hod­no ne­vi­dlji­ve ve­ze iz­me­đu raz­li­či­tih ide­ja ili fe­no­me­na –ka­zao je Ma­skin.